beats by dre cheap

ah, mais la vie est belle

Moja priča nije duga, nije ni poučna, ustvari nećete imati nikakve koristi ako je pročitate, ali ja ipak hoću da zabilježim svoje postojanje. Rodio sam se jučer. Ne znam kojoj hordi, rodu, plemenu, narodu, naciji pripadam, ali znam da postojim. Ne znam ni koje mi je ime, ali znam da me zovu ŽuLj, iako bih ja volio da se zovem Arči. Ne znam ni ko me rodio, ni kojim sam putem nastao, ali sigurno znam da me roda nije donijela. Živim u desnom neboderu moje vlasnice, koja ima još jedan isti takav lijevi, i živim u najvećem stanu, od ukupno pet stanova koji se nalaze na desnom neboderu (a isto toliko se nalazi i na lijevom).
 
Čuo sam od gazdarice da je neobična pojava da se moji rođaci nastanjuju na tom najvećem prostoru, u najkomotnijem i najluksuznijem stanu (mora da smo mi neka sirotinja). Inače ta gazdarica i nije neka loša osoba, često me češka, miluje, kupa, maže najfinijim kremicama (izgleda da joj se sviđam). Načuo sam da je moja majka vjerovatno neka teta koju zovu Japanka, što znači da smo iz Japana ( baš smo se naputovali). Ali rekli su mi i to da me mama napustila čim sam se rodio i neće se vraćati dok ja ne umrem ( mi smo neka vrsta kratkog života). Sve nešto mislim, ma i nije mi žao, nisam se lijepo osjećao dok sam bio u njenom stomaku. Uglavnom, moj dosadašnji život na Zemlji je jako ugodan, ne mogu se požaliti, ali sam se nesretno zaljubio (mislim da se gazdarici ne dopadam). Od jutros stalno govori « kada će ovaj ŽuLj više nestati» ( a jučer nam je tako bilo lijepo ). Više puta na dan mi kaže kako sam dosadan, ne znam šta to znači, ali sudeći prema njenom glasu vjerovatno nije pozitivno. Večeras već razmišljam da se iselim odavde, ali osjećam da nemam snage. Mislim da mi se bliži kraj.
 
Usnit ću još ovu noć, a ujutru je i meni novi dan i nova nafaka.

Vi koji ulazite, ostavite svaku nadu !
http://autarkes.blogger.ba
14/08/2007 22:45